понедељак, 18. фебруар 2013.

ŠOKANTNI REZULTATI NAJNOVIJIH ISTRAŽIVANJA:

 Kolika je ustvari cena automobilskog zagađenja, buke i saobraćajnih nesreća?!

Istraživači osporavaju pogled na to da su vozači previše oporezovani, saopštavajući da su upravo oni subvencionisani od strane ostalih poreskih obaveznika.

Slika

Večiti prigovor vozača da su oni previše oporezovani je osporen studijom koja zaključuje da saobraćajne nesreće, zagađenje i buka povezani sa automobilima koštaju svakog građanina EU više od 750 € godišnje. Imajući u vidu starost i stanje automobila i kvalitet goriva u Srbiji ovi troškovi su i veći.

Izveštaj akademika sa Drezdenskog Tehničkog Univerziteta u Nemačkoj sa katedre za Ekologiju Transporta (1), pokazuje da, čak i sa dorinosima kroz osiguranje za vozače, troškovi ovih faktora koštaju EU godišnje ukupno 373 milijarde €, odnosno 3% od celokupnog godišnjeg GDPa ili 750 € po svakom čoveku, ženi i detetu.

Ovaj izveštaj preporučuje da se ti ,spoljašnji troškovi, uračunaju u troškove vožnje, kao i troškovi koji nisu uračunati u ovih 373 milijarde €, kao što su troškovi saobraćajnih zagušenja i troškovi bolesti uzrokovanih nedostatkom kretanja.

Ideja da su vozači „krave muzare našeg društva“ je netačna, autori pišu: „Naprotiv, mora se konstatovati da je automobilski saobraćaj u EU visoko subvencionisan od strane ostatka društva; stanovnika u prometnim gradskim ulicama i pored magistralnih puteva, poreskih obaveznika, ljudi koji nemaju automobile, dece i budućih generacija.

Društva moraju da se uhvate u koštac sa problemom, rekao je profesor Udo Beker koji je vodio istraživanje; „ Internalizacija, to jest, odgovornost za spoljašnje troškove je od suštinskog značaja u tržišnoj ekonomiji. To je preduslov za sve – za ponašanje individualaca i za inovacije u automobiskoj industriji.“

To je naročito slučaj sa klimatskim promenama koje za razliku od saobraćajnih nesreća nisu ni delimično nadoknađene osiguranjem.

Za klimatske promene svako ko koristi fosilna goriva stvara štetu, pa zašto to ne naplatimo onima koji voze. Tada će svi imati izbor. Oni mogu ponekada da koriste bicikl, koriste voz i javni prevoz. Plus, ako taj javni prevoz učinimo besplatnim, to jest, 100% subvencionisanim, što sa obzirom na to da železnice i javni prevoz već subvencionišemo (Beograđani subvencionišu javni prevoz sa oko 70%), ne samo da ćemo sigurno smanjiti izdvajanja za socijalizovane troškove posledica automobilizma, nego ćemo doprineti smanjenju posledica klimatskih promena i smanjenju potrošnje fosilnih goriva.

Pitanje je dokle ćemo subvencionisati automobilizam, to jest, automobilsku (ne)kulturu? Požurimo, da ne bude kasno!

петак, 15. фебруар 2013.

IZ ŠTAMPE: Vozovi "jure" na 20 km/h

Beograd -- Poslanici ukazali na neophodnost ulaganja u železničku infrastrukturu, navodeći da je na nekim prugama brzina vozova zbog zastarelosti ograničena na 20 km/h.


Slika


Prosečna brzina srpskih vozova je 42 km/h, a na samo 3,2 odsto njih dozvoljena brzina prelazi 100 km/h, konstatovano je u skupštinskoj raspravi.

Poslanici su ukazali i na to da prosečna starost vozila prelazi 30 godina, kao i da je stopa njihove raspoloživosti između 20 i 60 odsto što, na primer, znači da 480 lokomotiva nije na raspolaganju svaki dan.

"Svi zajedno, i parlament i vlada, konačno treba da donesu značajnije odluke kako bi se ovi problem rešili i kako bi donekle spremno dočekali trenutak kada Srbija postane deo EU, kako ne bi bila kočnica, već deo razvoja. Ulaganje u železničku infrastrukturu je neophodnost u ovom trenutku”, naveo je poslanik URS Branislav Mitrović.

U raspravi o potvrđivanju izmenjene Konvencije o međunarodnim železničkim prevozima (COTIF), Mitrović je kazao da se taj dokument može posmatrati i sa aspekta sposobnosti Srbije da ispuni obaveze iz konvencije, prati šta se dešava u zemljama članicama EU i shvati gde se njena železnica nalazi i šta je sve čeka u narednom periodu.

"EU poslednjih godina posvećuje značajnu pažnju razvoju železničkog saobraćaja. Postavlja se pitanje da li je u ovom trenutku srpska železnica sposobna da ne bude kočnica u globalnom sistemu, već da bude deo razvoja transporta. Srpska železnica je u značajnim problemima, a to je posledica najpre privrednog zaostatka", naveo je Mitrović.

On je, između ostalog, izneo podatke da je u Srbiji elektrificirano svega 32,7 odsto pruga, da je brzina od 100 kilometara na sat dozvoljena na 3,2 odsto pruga, dok je na oko 50 odsto pruga maksimalna brzina do 60 kilometara na sat, a da se na nekima od njih zbog zastarelih tehničkih parametara ograničava na 20 kilometara na sat.

Prosečna starost vozila, kako je dodao, prelazi 30 godina, a stopa njihove raspoloživosti je između 20 i 60 odsto, što, na primer, znači da 480 lokomotiva nije na raspolaganju svaki dan.

Poslanički klub SPO-DHSS je ukazao da se ne može pričati o stanju u srpskoj železnici, a da se ne upita ko je odgovoran za takvo stanje.

"Dok se u EU vozovima prevozi 10 odsto putnika mi nismo napravili nikakav napredak. Krajnje je vreme da se pristupi suštinskim reformama”, napomenuo je Mirko Čikiriz iz poslaničkog kluba SPO-DHSS koji, kako je dodao, neće podržati ratifikaciju izmenjene Konvencije o međunarodnim železničkim prevozima.

Za LDP je, pored stanja pruga u Srbiji, problematično i pitanje dugova preduzeća "Železnice Srbije".

"Kada se spomene reč železnica imate dve negativne asocijacije - jedna se odnosi na stanje pruga u Srbiji, a druga na dugove koji konstantmo nastaju tokom godina i godina, iako je 2011. godine otpisan dug ‘Železnicama’ koji je napravljen 20 godina pre toga”, rekla je Judita Popović iz LDP-a.

Popovićeva je kazala da se zaduživanje za to preduzeće, kao i davanje državnih garancija za te kredite, nastavlja, kao i zapošljavanje kadrova u tom preduzeću, a da se pri tom ne vidi kraj agonije.

Iznela je primedbe i na imenovanje rukovodećih kadrova, upitavši vlast kako očekuje da oni daju neke rezultate ako ne zna da li su sposobni da vode takav sistem i saniraju sve negativnosti, navodeći da su "Železnice Srbije" samo jedno od mnogih "buradi bez dna".

LSV smatra da je za ekonomiju jedne države važno da izgradi moderan železnički sistem, budući da je u mnogim zemljama železnica generator razvoja, a da je železnica u Srbiji nerazvijena.

"Železnički saobraćaj je devastiran. Za samo stotinu godina železnica u Vojvodini je od najrazvijenije postala najlošija”, rekla je Olena Papuga iz LSV-a.

Izmene Konvecnije poslanicima je predstavio ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić, koji je naveo da njihovo potvrđivanje za cilj ima nesmetanu primenu tog dokumenta, koji treba da unapredi, poboljša i olakša međunarodni železnički prevoz u svakom pogledu, između ostalog, i uspostavljanjem jedinstvenog pravnog sistema u relevantnim oblastima. 

Vest preneta sa:

четвртак, 14. фебруар 2013.

IZ ŠTAMPE: Italijani se žale na naše pruge

Beograd -- Italijanski investitori su se žalili na loše stanje saobraćajne infrastrurkture u Srbiji, kaže ministar finansija Mlađan Dinkić.




Prema njegovim rečima, zbog toga je i dogovoreno da se utvrde kritične tačke na srpskim prugama, koje usporavaju transport prilikom izvoza robe.

Dinkić izjavio je da je sa italijanskim investitorima dogovoreno da se novac iz raspoloživih kredita za modernizaciju srpske železnice uloži u sređivanje kritičnih tačaka na srpskim prugama, kako bi se povećao izvoz u Italiju, ali i druge zemlje.

On je posle sednice srpsko-italijansko poslovnog saveta u Beogradu rekao da će iz kredita Evropske investicione banke i iz ruskog kredita namenjenog modernizaciji srpske železnice biti sređeni kritični delovi, što bi trebalo da doprinese ostvarivanju većeg profita u ekonomskoj razmeni Srbije sa Italijom.

"Moramo da zadovoljimo sve veće potrebe kupaca za našom robom", rekao je Dinkić, i dodao da je direktor Fijat automobila Srbije Antonio Chezare Ferara izneo podatak da se 300 kamiona dnevno koristi za prevoz autodelova i gotovih automobila iz Kragujevca, kao i da 15 kompozicija vozova odlazi nedeljno ka Baru.

"Opterećenje koje srpske železnice mogu da podnesu nije dovoljno, kao ni brzina kretanja vozila, zbog čega je neohodna modernizacija da bismo imali još bolju saradnju sa Italijom ubuduće", kazao je Dinkić.

Izvor vesti:
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... _id=686546