Prostor između Savske ulice i reke Save u Beogradu razvio se krajem 19. i početkom 20 veka kao transportni centar na ivici tadašnjeg Beograda, nasipanjem močvarnog zemljišta. Danas više nema nekadašnju ulogu, kako zbog razvoja grada, tako i zbog razvoja tehnike transporta i zapostavljanja putničkih železnica u poslednje dve decenije. Samim tim, tom prostoru je potrebno dati novu namenu i urbanistički ga preurediti. Udruženje ljubitelja železnice se zalaže da prilikom najavljene urbanizacije ovog dela Beograda vodi računa o tome da se pre svega, kao primarni, koriste ODRŽIVI VIDOVI TRANSPORTA: pešački, biciklistički, vodeni i šinski saobraćaj.
- Mi smo protiv dosadašnje prakse u izgradnji Beograda da primarni vid transporta bude motorni drumski saobraćaj. – kaže Karlo Polak, saobraćajni inženjer i predsednik Udruženja ljubitelja železnice. – Smatramo da je zadržavanje dva koloseka, koji bi se koristili za potrebe gradskog prevoza, održivo rešenje za transport velikog broja novih stanara i zaposlenih u ovom kraju.
Automobilski saobraćaj nas košta previše, automobili zauzimaju 86% saobraćajnih površina Beograda, a prevezu jedva 20% putnika a najveći deo ulaganja u infrastrukturu se troši na automobilski transport. Najveći deo saobraćajnih nezgoda napravi automobilski saobraćaj, ostavi ubedljivo najviše poginulih i povređenih, a da ne pominjemo materijalnu štetu od zagađenja i lečenja plućnih bolesti. Sve to plaćaju građani direktno ili kroz porez. Svi građani ispaštaju zbog takvog planiranja grada orijentisanog pre svega na automobile.
Udruženje je protiv toga da se Beograd i Srbija, prilikom urbanizacije i planiranjea gradova, orijentišu primarno na motorni drumski saobraćaj - taj koncept je u svetu potpuno napušten. Udruženje sugeriše da se teretna priobalna pruga pretvori u laku gradsku železnicu koja bi prolazila i kroz novi deo grada u Savskom amfiteatru.
Novi Plan generalne regulacije Beograda, prema saznanjima Udruženja, predviđa izgradnju saobraćajne petlje na prostoru sadašnje Beogradske autobuske stanice.
- Zamislite još jednu veliku petlju na ovom prostoru kao što je Mostarska ili nova petlja u Radničkoj ulici koje potpuno sprečavaju pristup reci. – kaže Nikola Rudić, arhitekta i član Udruženja – Poslednjih 40 godina Beograd gradi velike petlje koje privlače još više automobilskog saobraćaja. Beograd treba izgrađivati tako da bude usmeren na održiv transpot. Velika je zabluda da železnička pruga preseca prostor i da deli grad. Da bi grad imao bolji pristup reci nije nužno uklanjati železnčku prugu. Železnčka pruga bi se koristila za gradski prevoz, neka vrsta nadzemnog metroa oko čijih bi se stanica formirali novi sadržaji a rubni delovi centra grada bi oživeli i napokon postali dostupni svima. Bio bi podignut nivo kvaliteta života i cena nekretnina na ovom prostoru, a grad i država bi profitirali od većeg poreza na nekretnine. Naš PREDLOG RAZVOJA GRADSKIH ŽELEZNICA BEOGRADA nudi povezivanje rubnih delova centra grada: Savskog amfiteatra i Savamale sa ostatkom grada na jeftin, održiv i ekološki prihvatljiv način, a pre svega treba istaći da infrastruktura postoji i da uz minimalna ulaganja u izgradnju stajališta ovaj održiv koncept može biti realizovan za veoma kratko vreme.
Saopštenje povodom planova razvoja "Beograda na vodi"
("Savskog amfiteatra") i izmeštanja železnice iz tog dela grada
0 коментара:
Постави коментар