недеља, 15. септембар 2013.

До Ниша сат дуже него 1936. Напредне земље улажу у возове


    После стицања независности на Берлинском когресу 1878. године, један од првих задатака је било изградити железничку пругу, и на тај начин омогућити повезаност и развој. Пруга Београд – Ниш је свечано пуштена у саобраћај 15.септембра 1884. године, а тада су у целој Србији постојале само две фабрике.


Док су у међувремену Аустрија, Француска, Швајцарска, Немачка, Русија и још многе друге земље даље усавршавале и убрзавале своје железнице, и све време држале железнице као главно средство међуградског и приградског саобраћаја, у Србији се данас железница користи у врло малој мери за ту сврху, и изузетно је запостављена.


Нови железнички мост

    Поводом 100 година железнице, пре 29 година отворен је Нови железнички мост. Мост спада међу најлепше железничке мостове у Европи, а превозни капацитет је двоструко више путника него што аутомобилима и аутобусима може прећи мостом Газела. Преко моста је 3 пута успостављан и два пута озбиљно занемариван градско-приградски саобраћај. У великом градовим и развијеног и неразвијеног света, занемаривање градских железница је најчешће везано за ратове. Београд је један од ретких великих градова света, где се занемаривање градских железница десило у периодима без ратова. Штавише, на градске железнице се мислило тек када је град или држава у толиком проблему, да једино градска железница може да га реши. Почетком 80-тих то је била нафтна криза због конфликта на Блиском истоку, почетком 90-тих то је био ембарго на нафту, а 2010. то је био тотални хаос у саобраћају Београда у току радова на мосту Газела.

Железница у свету у XXI веку
    У Србији се појам железница везује за оне неугледне остатке железнице, који данас постоје у Србији. Ипак, део грађана Србије, који је имао прилику да путује или живи у иностранству, могао је да директно рашчисти са овим предрасудама. Данас чак и државе са великим нафтним ресурсима и јефтином нафтом улажу изузетно много у шински превоз из различитих разлога. То могу бити екологија, уштеда у простору, проблеми загушења путева, неефикасност аутомобилског и аутобуског саобраћаја у градовима, равномернији регионални развој, дугорочна енергетска политика, основа за просторно ширење градова и урбани развој, снижење трошкова транспорта, обезбеђивање социјалног превоза. Много је разлога да и Србија унапреди железнице. Железница је један од најсложенијих система у држави. С обзиром да су средства на железници скупа и имају јако дуг период коришћења, железница је неодвојива од државе и њене стратегије, те се с правом може рећи да је железница огледало државе.

Опширније на следећем линку