недеља, 31. јануар 2016.

ШТА СВЕ НЕДОСТАЈЕ ПРОКОПУ?

Саопштење Удружења љубитеља железнице, везано за нову железничку станицу „Београд центар“

Дана 26.1.2016. је завршена једна од фаза градње Прокоп. Иако је то велики корак напред, потребно их је направити још много да би имали потпуно функционалну нову главну капију европског града, што је и главна сврха свих великих железничких станица у Европи. 

(НЕ)ПОВЕЗАНОСТ ГРАДСКИМ ПРЕВОЗОМ

Изузев таксијем и колима, Прокопу је данас врло тешко прићи. Од јавног превоза, најбоља веза је са градском железницом БГ:ВОЗ. То је парадоксално, са обзиром да је свака садашња станица линије градске железнице Панчевачки мост – Батајница боље повезана са околином, па самим тим и коришћенија од станице која се службено назива „Београд – Центар“. Припремају се прилазне саобраћајнице из правца Булевара кнеза Александра Карађорђевића, и преусмеравање тролејбуских линија 40 и 41 ближе самој станици. Зглобних тролејбуса имамо мало, и ове две линије су већ сада доста оптерећене. Уз то, прилазе централном градском подручју Кнеза Милоша, у којој нема „жутих трака“ и где брзина саобраћаја радним даном често пада на испод 10km/h.

Иако скоро све главне станице у милионским градовима Европе имају метро, чак и у њима је метро само један део веза станице са околином. Уз такве станице се налази саобраћајни трг, где је обично и највећи аутобуска окретница у граду, и најпрометнија станица градског трамваја. Како Београд нема временски и финасијских одређених планова за метро, развој саобраћајног трга уз станицу је услов исплативости скупе нове железничке станице. Трамвај је ту кључан, не само због екологије, заобилажења застоја и два пута већег капацитета од аутобуса, него и због лаке оријентације за оне који недовољно познају Београд. Удружење љубитеља железнице захтева да се Прокоп веже трамвајским везама и ка Мостарској петљи, и ка петљи Аутокоманда, и да се у правцу Прокопа формира проширени Круг двојке. Истовремено се омогућава формирање трамвајских линија које Прокоп везују са Вождовцем, Звездаром, Чукарицом, Раковицом и Новим Београдом.

Како се због „Београда на води“ планира измештање свих приградских линија из околине садашње Главне железничке станице, што са Ластине станице, што са Савског трга, такав центар јавног саобраћаја на којем су могућа једноставна преседања ка скоро свим деловима града и већини предграђа треба направити уз Прокоп. То значи да би по функционисање града много боље било да приградски аутобуси за Обреновац, Лазаревац, Сурчин, Сопот, Младеновац полазе са Прокопа него са Новог Београда. Уз то су потребни и директни аутобуси за Гроцку, Борчу, Барајево, важне центре који до сада нису имали директну везу са Железничком станицом.

КАКО ОЛАКШАТИ ПРИЛАЗ ГРАДУ?

Већина најважнији градски садржаји Београда се данас налазе на гребену од Калемегдана до Врачарског брда. Прокоп је раздвојен од Врачарског брда „клисуром“ у којој се налази Аутопут, што чини не тако удаљене садржаје центра града врло далеким и напорним за пешачење. Утолико је за везу са Клиничким центром, факултетима, амбасадама, владиним институцијама, неопходна пешачко-бициклистичка веза преко поменуте „клисуре“ од горње плоче Прокопа ка Ресавској улици, која може постати пешачка и пешачко-трамвајска улица. Јако је важно да таква веза буде без степеника и стрмих рампи. У званичним плановима постоји главна саобраћајница, која би спајала Прокоп и Славију у највећој мери Делиградском улицом. Та веза је врло важна веза за друмски саобраћај, али за већину пешачких кретања је та веза непогодна.

КАКО ПРОКОП УЧИНИТИ ИСПЛАТИВИМ?

У свету, велике железничке станице се не исплаћују од прихода од продаје карата, већ кроз развој трговинских, пословних и туристичких садржаја. Уз такве станице се развијају највише пословне зграде, најскупљи хотели, најпрометнији и економски најуспешнији тржни центри. Чувени „Емпајер Стејт Билдинг“(Empire State Building) у Њујорку, који је дуго био највиши солитер на свету, је са разлогом направљен у близини две најпрометније железничке станице у САД. У Милану, најважнија пословна четврт Италије, саграђена је на месту некадашњих магацинских колосека уз главну железничку станицу. И данас је та станица највеће раскршће возова великих брзина у Италији. У случају Прокопа, имамо Фабрику пива и Малешко брдо са приземним кућама. Житељи Малешког брда због Прокопа већ деценијама не могу да добијају грађевинске дозволе за адаптирање или доградњу својих кућа. После деценија одлагања, многи нису живи дочекали откуп,  исељење и коначно решавање свог стамбеног питања. Зона потенцијалног развоја нових садржаја уз станицу је око 20 хектара. Поређења ради, у Бечу је приликом градње нове главне станице на месту старе Јужне станице, у исти пословни план укључио градњу 500.000 квадрата пословног простора.