понедељак, 30. мај 2016.

Саопштење Удружења љубитеља железнице поводом гашења дела рудника и отпуштања радника ЈП ПЕУ Ресавица

За природно богату регију уз Ресаву, већ дуго не постоје целовити планови привредног развоја. Квалитетан угаљ се експлоатише застарелим технологијама, електроптивреда га откупљује по цени јефтиног и мање вредног лигнита, а тешка индустрија, којој је такав угаљ најпотребнији, скоро потпуно је уништена лошим приватизацијама. Целовитог развојног плана за ЈП ПЕУ Ресавица је неопходан за обнову индустрије.


Rudnik Resavica
Како су настали губици Ресавице?

Мрки угаљ је висококалорични угаљ важан за индустрију, који се најчешће експлоатише подземно. Како је тешка индустрија, главни потрошач висококалоричног угља, у највећој мери уништена, како је велики број котларница прешао са угља на гас, потражња за квалитетним угљем се јако смањила. Држава је омогућила пласман таквог угља у термоелектране, али по ценама лигнита, угља знатно мање топлотне моћи са много нижим трошковима вађења. Како се у Министарству енергетике тврди како је немогуће да угаљ веће енергетске вредносту буде сразмерно више плаћен. ЈП ПЕУ Ресавица се ставља у незавидан положај, слично железницама. Конкретно: држава кроз прописане ниске цене онемогућава економско пословање, а субвенције се користе за прикривање правог стања. Тиме је руководство присиљено да искључи модернизацију, истраживање и развој, а ни најспособнији руководиоци не могу решавати проблеме везаних руку.  Како ММФ занима само статистика, захтева се повећање ниског учинка запослених. Најповршније и најједноставније решење за задовољавање захтева ММФ у бројкама, физичко смањење броја запослених, дугорочно је катастрофално не само за Ресавски крај, него и целу привреду Србије.

Погубност давања отпремнина

Хиљадама људи који осим рударства, ни у чему другом нису професионални, а престари су да се уче тржишној привреди, уместо конкретних радних места нуде се отпремнине. Како затварање рударских радних места у тим крајевима значи губитак локалног тржишта и за постојећу малу привреду,  а у Србији велика незапосленост чак и у великим градовима, бивши рудари у том случају долазе у незавидан положај. Већ постоји негативно транзицијско искуство, да су радници са отпремнинама правили свадбе, куповали кола, адаптирали станове, имали много неуспелих покушаја отварања малог бизниса. Потпуно је јасно да је та мера предузимана од стране државе ради прања одговорности и задовољавање циљева реструктуирања исказаних у бројкама. Заправо, искоришћена је слабост људи према великој своти новца, какву годинама нису имали у рукама, што се завршавало најчешће бедом, кајањем, дубоком депресијом, а у одређеним случајевима чак и самоубиствима .

Паметнија улагања државе: модернизација рудника и инфраструктуре, пољопривреда и туризам

Изузев уз саме руднике, у регијама са подземном експлоатацијом угља природно окружење је углавном изузетно очувано. Док држава улаже малтене искључиво у аутопутеве, и пруге на Коридору 10, регионални путеви и пруге су у изузетно лошем стању. Ти крајеви су толико удаљени од важних центара потрошње пољопривредних производа, да у потпуности зависе или од могућности превоза робе возом, или од организованог откупа од стране државе по погодним откупним ценама, како је било некада. Народ у тим крајевима је углавном срдачан и готољубив. Планине, водопади, пећине, очувана станишта дивљих животиња, и аутохтони домаћи производи су само део могуће туристичке понуде. Међутим, за озбиљан развој пољопривреде и туризма су потребне године улагања у образовање, маркетинг, инфраструктуру и привредно удруживање. У том привредном плану железница има кључну улогу, због веза са образовним центрима, снижења трошкова транспорта, једноставног и удобног доласка туриста, и зато што је сама железница туристичка атракција. Сем тога, тај вид превоза у најмањој мери нарушава саму туристичку дестинацију. У свим случајевима, угаљ и рудари ће нам итекако бити потребни. Са обзиром на своју кривицу што је ЈП ПЕУ Ресавица доведен у незавидан економски положај, држава је дужна да директно уложи у модернизацију и истраживање нових лежишта руде, као и за националну стратегију производње и потрошње висококалоричног угља.

Колико год да је угаљ прљави енергент, економске и еколошке штете од коришћења истог су далеко мање него од увозне нафте. Србији је потребно много озбиљније усмерење ка обновљивим изворима енергије, топлотној изолацији кућа, унапређењу железнице и осталим мерама смањења потрошње фосилних горива. Чињеница да овакво стратешко опредељење неће брзо дати видљиве резултате, не значи да би од истог требало одустати.  У свим случајевима, не постоји одрживи план наглог смањења броја рудара.

Парк макета, Деспотовац, једна од бројних туристичких атракција у овом делу Србије.


уторак, 17. мај 2016.

Саопштење Удружења љубитеља железнице поводом будућих радова на Славији и у Булевару Ослобођења

Док метро остаје празно обећање већ више од пола века, не користимо ни 20% могућности изграђене железничке инфраструктуре за брз, удобан, поуздан и јефтин јавни превоз. Током радова на Славији и у Булевару Ослобођења, једино пешацима, бициклистима и путницима градске железнице неће бити озбиљно отежано кретање кроз централне делове Београда.

Радови на Славији и у Булевару ослобођења почеће почетком лета и трајаће око пола године. За то време биће сужен Булевар ослобођења, а саобраћај на Славији ће се одвијати само преко дела трга. Многи возачи, који су раније ишли преко Славије, бираће алтернативне правце, чиме ће се погоршања у саобраћају пренети  на све правце. И без радова, путовање колима и јавним превозом је споро и заморно кроз центар града. Свака линија аутобуса, тролејбуса и трамваја, која пресеца центар града има макар један део где саобраћајну траку  дели са аутомобилима, тако да на том месту губи брзину и поузданост. И иначе, аутомобили за само око 20% превоза заузимају 86% свих саобраћајних површина.

Линија БГ:ВОЗ-а Ресник-Панчевачки мост важан део решења

Са Славије полазе чак 4 аутобуске линије за Канарево брдо и Раковицу, као и трамвај 3. И за житеље општине Вождовац биће изузетно отежан прилаз од Аутокоманде до Вуковог споменика и Панчевачког моста, за шта градско-приградски воз нема никакве препреке. Србија воз располаже са сасвим довољно железничких композиција за возове на сваких приближно 15 минута и на линији Панчевачки мост – Батајница и Панчевачки мост – Ресник, само што до сада није извршен ремонт неисправних композиција и лоших делова пруге у Раковици. Према актуелним плановима, предвиђено је да нова линија буде Прокоп-Ресник. То значи да путници из Раковице, Кнежевца, Кијева и Ресника, уколико желе да користе воз, до централних делова Београда морају да преседају у Прокопу у већ препуне возове из Батајнице. Удружење љубитеља железнице је извршило независно истраживање, које показује да уколико би се директна линија за Панчевачким мост скратила само до Прокопа, број путника остао незнатан. Разлог за то је што је на територији Општине Раковица потребно углавном 10-20 минута да би се уопште дошло до неке од железничких станица.

Бицикл: најпоузданије превозно средство за време радова

Већ сада, док нису почели радови, бицикл је најбрже превозно средство на Старом граду и Врачару. Највећи проблеми су неизграђена инфраструктура, недовољно безбедних паркиралишта за бицикле, и предрасуде о овом виду превоза. Примера ради, у Холандији, Данској и Шведској се бицикл вози и по киши и снегу, само је потребно имати одговарајућу обућу и одећу. Овај вид превоза око 8 пута рационалније користи улични простор од аутомобила. Не постоји мањак простора за овај врло важан вид саобраћаја, већ се постојећи простор улица врло нерационално користи, највише за паркирање аутомобила. Пешацима се оставља углавном минимална ширина тротоара, која од бахатих возача мора да се брани оградама, стубићима и високим ивичњацима. И оно мало постојећих бициклистичких стаза је лоше одржавано, често угрожено бахатим паркирањем, постављањем фрижидера за сладолед и трафика без реда. За масовније коришћење овог врло практичног вида превоза, потребно је мрежу стаза развијати од центра
ка свим деловима града, а нарочито ка Трошарини, Црвеном крсту, Коњарнику и Звездари где ће поремећаји у току радова бити највећи.

Омогућити минимално функционисање трамваја

Још се привредници на Вождовцу нису опоравили од дуготрајног прекида трамвајског саобраћаја од јула 2014. до септембра 2015, а већ се најављује нови прекид саобраћаја, за време радова на Славији. Шински превоз, у који спада и трамвај, има ту предност да се на равној подлози може уградити привремени колосек у року од мање од једног целог дана. На делу мреже Славија – Ветеринарски факултет, дугом око километар је могуће организовати једноколосечни трамвајски саобраћај радним даном са неизменичним пропуштањем конвоја по 3 трамваја. У свим случајевима ће се трамвајске линије 2 и 3 пребацити у Ресавску улицу. Како би макар трамвајски јавни саобраћај био ефикасан, и како би постојао брз прилаз возилима хитне помоћи ка Клиничком центру и Породилишту у Вишеградској, потребно је додатно ограничити прилазе аутомобилима Ресавској улици.

петак, 06. мај 2016.

Саопштење поводом погоршања аутобуског саобраћаја ка Обреновцу и 48 година од укидања пруге за Обреновац.

Некада је експресни воз за Сарајево растојање Београд-Обреновац прелазио за 45 минута без обзира на стање на путевима, а данас аутобус толико путује само када нема застоја. Од када је Ћира укинут 5.маја 1968. насеља уз десну обалу Саве заостају у развоју. 
Ласта се поиграва са безбедношћу путника. Преврнути аутобус Ласте на линији Обреновац - Београд.

Путнике на релацији Београд – Обреновац са месечном картом је након ускршњих празника дочекало непријатно изненађење: поласци превозника Банбус су искључени, без покривања полазака тог превозника аутобусима неког другог превозника. За разлику од Ласте, превозник Банбус је на линији 860 Београд – Обреновац уредно извршавао ред вожње, и слао исправне аутобусе у саобраћај. И без тога, велики поремећаји у саобраћају настану када год проради клизиште код Умке, падне први снег, а застоји у центру Београда су свакодневица. Ћира је све то успешно заобилазио, иако на прузи није била могућа брзина већа од 60 километара на сат. Дан данас, 80% становника у овом делу Београдског округа живи на мање од 10 минута пешке од некадашњег Ћире. Нова савремена и квалитетна пруга Београд – Обреновац једино је одрживо решење за превоз становника, али и за развој привреде у посавском подручју.

Сви разлози за повратак пруге за Обреновац

Својевремено пре 48 година, укинута је пруга, а остављено обећање. У међувремену, индустријска зона Барич је остала без повољног индустријског превоза, а из Обреновца, Барича, Мале Моштанице се исељавају млади и школовани. Студенти из Обреновца се често одселе у Београд још у току студија, а Обреновац је само 30 километара од Београда. Трошкови превоза путника аутобусом се са садашњом ценом месечне карте не би могли покрити ни пола, чак и уколико би сви путници плаћали карту. Тренутно се у аутобуски саобраћај улаже најмање што може, и опет су у питању огромне субвенције. Оперативни трошкови железничке линије су више него двоструко нижи. Квалитетна железничка линија, којом би се из Београда за Обреновац стизало за мање од пола сата би представљала предуслов за урбани развој изван већ пренатрпаног центра Београда, и пруга би могла бити у потпуности отплаћена кроз урбани развој. Важно је напоменути да је траса пруге за Обреновац преко Земуна и Сурчина, за коју тренутно постоји пројекат, предугачка веза, и преспора веза са већим трошковима одржавања, и не покрива велика насеља, чији је развој прекинут када је укинут Ћира: Остружница, Умка, Барич. Најкраћа и најбржа траса  је уз Десну обалу Саве по обалоутврди предвиђеној код Умке. Обалоутврда је такође важна за регулисање водног тока, а спречила би и подлокавање брда код Умке, што је главни узрок клизишта. Од трговачких каравана, па до данашњих дана, долина Колубаре је била и остала најповољнији прилаз од Београда ка Босни и Западној Србији. Десна обала Саве и долином Колубаре је најпогоднији правац за развој брзе железничке везе из Београда ка Ваљеву, и даље ка Западној србији, Босни и Црној гори. Најкраћом трасом преко обалоутврде код Умке било би могуће од Београда до Ваљева стићи за око 40 минута, а са само реконструкцијом пруге јужно од Ваљева, експресним возом би се путовало брже него аутомобилом на будућем аутопуту. У том случају, регио експрес возови би из Обреновца за Београд стизали за свега 15 минута.

Београдске градско-приградске железнице

Тренутно се користи свега око 20% могућности градско-приградских железница, на већ изграђеној инфраструктури. Удружење љубитеља железнице захтева да се хитно врати у саобраћај линија Рипањ – Панчево, и да се на њој, као и у регионалним возовима омогући коришћење месечне карте у интегралном тарифном систему. Тиме би се у систем повезале Стара Пазова, Барајево, Сопот, Лазаревац, Младеновац, Врчин и низ мањих места. У каснијем развоју, сугерише се формирање новог засебног предузећа „Беовоз“ са мешовитим власништвом Железница Србије и Града Београду, по угледу на већину великих градова Европе, куповина нових возова и ширење система. Осим Обреновца, све општине у Београдском округу имају пруге усмерене ка централном делу Београда, и из тог разлога је управо пруга за Обреновац важан недостајући део Београдског железничког чвора. Поред пруге за Обреновац, Удружење се залаже за пругу за ширење система ка Аеродрому, Борчи, Вишњици, Гроцкој, модернизацију трасе пруге у зони приобаља у сврху постојања брзог, поузданог, просторно штедљивог и модерног  превоза уз будуће садржаје у зони приобаља.