понедељак, 11. децембар 2017.

Ко кочи БГ:ВОЗ за Панчево?

Саопштење Удружења везано за скандалозне закључке студије о повезивању Београда и Панчева

Пре неколико дана је објављена студија у којој се износи закључак како је исплативије укључити у "Бус-Плус" аутобуску линију Панчевачки мост – Панчево центар него продужити БГ:ВОЗ од Овче до Панчево Војловице. Студију су званично урадили Саобраћајни факултет и фирма "Паблик транспорт консулт" (ПТЦ). Све би било регуларно да закључци нису донесени у супротности са подацима добијеним у студији! 
Батајница, стара и нова гарнитура

Тако се помиње податак како је трошак за у студији поменутих 7.300 путовања аутобусом 9,6 милиона динара, а возом 18 милиона, готово 2 пута више, али се при обрачуну трошкова предвиђа приближно 8 пута већи капацитет места у возовима ! При планирању јавног превоза се обично предвиди обезбеђење већег капацитета, због тога што број путника варира, али никада 8 пута. Толики број возова, који кошта толико много, не само да није потребан, него ни једноколосечна пруга источно од станице Панчево главна нема толики капацитет! Студија, заснована на бројању и анкетирању садашњих путника, показала је да чак 83% путовања чине путовања на посао, у школу или на факултет. То указује да путују само они који морају, и да постоји велика потиснута тражња. У студији се, даље, наводи да 89% путника аутобуса, када дођу до Панчевачког моста, преседа на неки други јавни превоз у Београду. Ако се зна да се на свако преседање троши време, да увек постоји ризик да се закасни на преседачки полазак, да би се БГ:ВОЗ-ом директном и брзом везом биле повезане 4 локације у Панчеву са чак 7 међусобно удаљених важних локација у Београду, што је аутобусом немогуће, остаје отворено питање како нема у студији различитих података о преседањима са возом и аутобусом? У студији се наводе приходи од продаје карата, који би били мање више једнаки садашњим приходима од продаје карата за аутобус, док аутобуске линије у систему наплате "Бус плус" већ губе битку са ефикасном наплатом превоза. У целом систему "Бус плуса", једина места где је успостављена потпуно ефикасна наплата карата су три станице градске железнице: Панчевачки мост, Вуков споменик и Карађорђев парк.  Железничка станица Панчево главна је већ одавно ограђена на сличан начин као сада Панчевачки мост, и генерално, на прометним железничким линијама је могуће и исплативо имати потпуно затворен систем наплате, са електронским очитавањем карата.

И на крају, озбиљна студија оправданости се не може спровести без анализе индиректних ефеката, са оценом финансијског ефекта. Да ли возови или аутобуси улазе у застоје на друмовима? Да ли возови или аутобуси чине загушене улице још загушенијим, а загађен ваздух загађенијим? Да ли је возом или аутобусом већина путовања бржа, поготову сада, после реконструкције пруге за Панчево? Не постоји земља у којој се двоколосечна пруга између Београда и Панчева не би користила за интензиван приградски превоз путника!

петак, 10. новембар 2017.

Реакција Удружења љубитеља железнице на спиновање о општој користи укидања пруге око Калемегдана

Зашто се не разматра алтернативно повезивње сремске и банатске обале мостом између Батајнице и Падинске скеле?
На слици је пруга у Холандији само за теретни саобраћај, која повезује Ротердам са централним деловима Немачке. Градња нове пруге за брз и ефикасан транспорт терета је представљала пројекат националног значаја. 


После укидања пруге око Калемегдана, нафтни деривати из Панчева путоваће или возом око 170 километара дуже преко Новог Сада и Титела, или небезбедније и скупље камионима цистернама. 

Пруга досад коришћена за транспорт нафтних деривата и осталих опасних материја се укида половином 2018. без икаквих практичних алтернатива, што је потез без преседана у светској пракси! Последица ће бити поскупљење цене горива, повећање трошкова производње и смањење конкурентности домаће привреде. И то само неколико година после велике инвестиције дуплирања колосека између Београда и Панчева! Онај део транспорта робе, који и даље буде превожен железницом, ићи ће на пругу Нови Сад – Београд. Саобраћај на тој, тренутно већим делом једноколосечној прузи, већ је сада близу границе загушења, а радови на новој двоколосечној прузи трајаће четири године, уколико се не пробију рокови.
Центар Амстердама, јужни део централне железничке станице. Теретни воз се не сматра препреком за туризам, бизнис, нити обара астрономске цене некретнина на ексклузивној локацији.

Од алтернативних решења, која не би саботирала привреду Србије продужењем транспортног пута, разматрано је једино најскупље, са мостом Винча – Панчево. Док железничке цистерне са опасним материјама несметано пролазе кроз центар Амстердама, Ротердама, Утрехта, у Србији се у вези са транспортом опасних материја железницом кроз градска подручја већ годинама шири паника преко медија. Истина је да су железничке цистерне робусно транспортно средство, да строги прописи и систем управљања железничким саобраћајем тај превоз чине знатно безбеднијим од других видова саобраћаја, попут друмског, али и да велики број прелаза за друмска возила, бициклисте и пешаке није урађен на прави начин и свуда где је то потребно. Једино пролаз таквих  возова кроз подземне станице градске железнице Вуков споменик и Карађорђев парк, односно кроз цео Врачарски тунел, морао би бити забрањен у време када се одвија путнички саобраћај. Између поноћи и почетка саобраћаја првих јутарњих возова градске железнице, међутим, Врачарски тунел је исто што и било који обичан тунел на главним пругама у свету, кроз које пролазе милиони цистерни сваки дан. У случају врло мало вероватних већих хаварија при транспорту, у непосредној опасности су само чланови посаде воза – а они су угрожени било где да се акцидент догоди.

Постоје и друга алтернативна решења, рецимо, градња новог једноколосечног Врачарског тунела, којим би се транспорт робе могао вршити преко целог дана. Треће алтернативно решење је спајање постојеће обилазне пруге у Батајници са Падинском скелом, са новим мостом преко Дунава, много краћим, грађевински једноставнијим и јефтинијим од предложеног Винчанског. Пруга између Овче и Падинске скеле одавно постоји, премда се последњих неколико година не користи, и у веома је лошем стању. Везом Батајница – Падинска скела – Овча, осим алтернативног правца за теретни транзит, знатно се побољшавају могућности развоја привредних садржаја уз нови пут Земун – Борча. Могућност градње индустријских колосека повећава атрактивност локације за озбиљне инвеститоре.

Предлог Удружења љубитеља железнице се може уклопити у будуће градске садржаје.


Пругу око Калемегдана не укидати, већ искористити

Будући развој насеља, трговинских и туристичких садржаја је разлог више да се приобална пруга искористи за градски шински саобраћај. После налажења решења за теретни саобраћај, ово ће бити изводљивије. Приобална пруга у Амстердаму уз највећи и најзначајнији Северноморски канал има шест колосека, тако да је лако комбиновати различите врсте возова, али у Београду има само један колосек са простором за два колосека. И други у привредном и туристичком смислу далеко развијенији градови Европе, попут Париза, Будимпеште, Лисабона, имају приобалне пруге за превоз путника, и у њима је пруга главна веза приобалних садржаја, а не препрека ка тим садржајима. Железничка пруга на таквом месту не представља „окове“, како се у урбанистичком смислу нестручно и превазиђено, а у основи малограђански и искомплексирано код нас често говори, већ управо шансу за развој градских речних обала.
Удружење љубитеља железнице сугерише решење трамвај-воз. У зони са највећом изграђеношћу, брзина би била ограничена на 50 км/сат, станице сваких 700-800 метара, прелазак са раскрсницама са семафорима на којима би трамвајски воз увек имао предност. Са обзиром на краћи зауставни пут, то решење је далеко безбедније по недисциплиноване учеснике саобраћаја од класичне железнице.  Трамвајски возови би се директно надовезали на главне пруге, где би тај превоз користио све предности железнице. То решење је јефтино и технички лако изводљиво, јер нема потребе за градњом нових тунела, мостова нити откупом земљишта. Могао би саобраћати до Ресника и Панчево Војловице, а развојем система и до Вишњице, Борче, Аеродрома Београд, Сурчина и Обреновца преко Умке и Мале Моштанице.  За разлику од класичне железнице, такав систем би много једноставније могао заћи у централне делове насеља (на пример Обреновац, Панчево), по сличном принципу као у приобаљу централних делова Београда. Овакав систем никако не би требало да буде замена за метро, који ће дугорочно бити незаменљив у унутрашњости Круга двојке, централним деловима Новог Београда, Земуна, Звездаре, градског дела Вождовца и Палилуле, те насеља Чукаричког гребена.

уторак, 11. јул 2017.

МЕТРО НА НЕБУ, КРКЉАНАЦ НА ЗЕМЉИ

Саопштење Удружења љубитеља железнице поводом нових планова за метро.

Мало Београђана се узбудило најавом градње метроа, поучени искуством вишедеценијских обећања и најава. Још веће неповерење су изазвале веће нелогичности на трасама линија предложеним у "Смарт плану". Међу њима се истиче преусмеравање давно планиране линије за велика градска насеља - Жарково, Видиковац и Петлово брдо - на пусто Макишко поље! 

Тренутни званични план градње метро мреже.
Велика мана је, између осталог, и што метро линије по том плану заобилазе најважније железничке станице у новом чвору, Прокоп и Нови Београд, као и будућу главну аутобуску станицу на Новом Београду. На свету нема примера да се саобраћајна мрежа великог града планира на тај начин.

Удружење љубитеља железнице има намеру да пружи конструктивну критику, како би се на време избегле тренутне грешке у планирању. За разлику од већине других великих градова Европе, шински превоз је у Београду деценијама запостављен, лоше коришћен и њиме се лоше управља, са тек неколико изузетака.

Метро је само део транспортне мреже, а не саобраћајни рај!

У градовима величине и структуре Београда је чак и дугорочно довољно 3-5 метро линија, које покривају само најоптерећеније правце. У градовима сличне величине, попут Прага и Беча, метро је настао као доградња већ развијене мреже трамвајских линија и линија приградске железнице. Дакле, тек са добрим системом трамваја, локалних аутобуса, приградских и регионалних железница, системом уређених паркиралишта на периферији, интеграцијом са бициклистичким саобраћајем, системима информисања корисника и одржавањем стандарда услуге за цео систем, могуће је имати стварно квалитетан систем превоза. Без тога метро не може бити исплатива инвестиција.

Осим метроа "Смарт план" је обухватио и градску железницу БГ:ВОЗ, али није обухватио трамвајску мрежу, садашње и будуће правце пружања издвојених жутих трака за јавни превоз, главна преседачка чворишта са везама, мрежу бициклистичких коридора и паркиралишта.  
Ни у делу о приградским железницама, није се размтатрало да је приградска зона Београда све до Лазаревца, Младеновца, Умчара, Старе Пазове, као и велики део јужног Баната. Тренутне политичке несугласице, које су једини разлог зашто нема директног БГ:ВОЗ-а за Панчево не смеју бити изговор за овако велики пропуст у стратешком планирању. У "Смарт плану" постоји доста илузорних очекивања, попут оног да ће се са градњом мостова и тунела аутомобилски саобраћај убрзати у ширем центру града. Београђани јасно виде да су и након градње два моста, застоји на Газели и у Кнеза Милоша и даље свакодневица, и да се са аутомобилима и аутобусима не може обезбедити брз и поуздан превоз у ширем центру града.

Јединствен случај, укидање пруге да би градио метро пругу?

Удружење се и раније оглашавало по овом питању. Линкови:
Железнице прилагодити граду, а не уклањати
Примедбе на план, везано за "Београд на води"
Прекинимо занемаривање предграђа и приградских железница
Трибина: "Београд на точковима, чекајући метро-а"
Ластино царство и дискриминација предграђа

Саопштење: Железница у функцији Београда на води.

Београдско приобаље јесте вредан ресурс, који није довољно коришћен због шинофобије водећих планера Београда већ деценијама. У Паризу је пруга уз обалу Сене, у Будимпешти уз обалу Дунава. Једино у Београду водећи планерски ауторитети, пругу сматрају "оковима". Постојање железничког коридора између Сајма и Панчевачког моста представља савршену шансу да се уз улагања далеко мања од класичне подземне метро линије направи ефикасан превоз за зоне новог развоја. Довољно је само два километра плитког тунела са подземном станицом између Газеле и Бранковог моста да се
направи ситем који би спајао ка југу Сајам, Раковицу, Ресник и Железник, а на северу Карабурму, Крњачу и Панчево. Он би у будућности могао обухватити и регионалне возове за Вршац, Зрењанин, Пожаревац, Ваљево и Велику Плану, а за потребе Београда, систем би могао да се прошири за Обреновац и Борчу. Метро линија север-југ је деценијама планирана источније од ове у наведеној студији, како би се обухватили Прокоп, Клинички центар, Славија и Деспота Стефана, јер у тим веома важним деловима града немамо могућности да користимо предности садашње приобалне пруге за БГ:ВОЗ. "Смарт план" је све то окренуо наглавачке.

Неадекватно повезивање аеродрома 

Предлог аеродромске линије градске железнице има више тога спорног. Најпре, директна брза аеродромска линија би морала да пређе Саву, јер већина Београђана живи источно од ње.
Нови железнички мост, међутим, има само два колосека, који ће се осим за садашњу линију БГ:ВОЗ-а користити и за даљински железнички саобраћај. Тај мост се не може проширити, и морао би се градити практично нови мост-близанац. У тим условима, боље је планирати да аеродромска линија пређе Саву на другом месту. Један од начина је да се направи крак метро линије исток-запад преко Железничке станице Нови Београд, Бежаније и Ледина, највећим делом на стубовима. Други начин је изградити засебну линију надземног лаког метроа, који би кретао са Савског трга и Београда на води, па користећи стубове Старог железничког моста, преко Железничке станице Нови Београд, Бежаније и Ледина за аеродром. Трећи начин је продужити планирани метро из Земуна за аеродром.

четвртак, 29. јун 2017.

На овом линку имате 1. део
На овом линку имате 2. део
На овом линку имате 3. део

Након оријент експреса, идемо у шопинг. Музеј, осим два ресторана и кафеа, има и своју продавницу. Већина производа су сувенири и играчке за децу, али има и део са књигама.
Продавница у музеју
Међутим, поред тога, унутра се могу наћи и чарапице за децу са мотивима железнице.
Чарапице
Напољу, осим гледања, деца се могу мало и провозати. Што каже тета Ђана: "Од гледања нема селамета".
Дресина за децу.
Следећа слика је везана за чекаоницу за филмску пројекцију у једном делу поставке, за коју нисам имао времена. Ипак сам дошао само три сата пре затварања.
Макете
Дечји воз, који иде у круг, снимио сам само у тренутку сервисне вожње. Остало је једва још пола сата до затварања.
дечији воз
Воз пролази око језера са светиоником. Да не забораве мали Холанђани да се осим захваљујући железницама, њихова земља развијала и захваљујући водном саобраћају.
Светионик, прилаз чамцем.
А напољу, стара ложионица. Око ње неколико углавном маневарских локомотива.
Окретница

Са друге стране
Једна ми је била посебно занимљива, балсамовани предак серије ЖС 621, популарног Телетабиса.
Прателетабис, предак ЖС 621
А ево га и ТЕЕ (Транс Европа Експрес), дизелмоторни возови за брзине 140км/с, који су саобраћали у рано доба Европске уније. Користили су дизел вучу због чак 4 различита система напајања, и тада и даље прескупих вишесистемских локомотива.
ТЕЕ дизел моторни воз
Поред свега, налази се још неколико експоната, без посебних ознака, за које само упућенији знају шта су и чему су служили. Али се савршено уредно одржавају.
Отворени део, експонати
Идемо на отворени део и поштански воз.
Поштански део моторног воза
Са овог перона сваких сат времена саобраћа шатл линија до главне путничке станице у Утрехту, у току радног времена музеја.
Перон
Морао сам мало бацити и поглед у управљачницу. Због рефлексије, не могу направити добру фотографију.
Поглед у управаћницу.
Овде имамо занимљив крај вагона. У Србији имамо неколико оваквих вагона у лошем стању, разбацаних на разним локацијама. Среће је ако их нису све уништили такозвани "сакупљачи секундарних сировина". Ради превенције говора мржње о Ромима, ти криминалци и вандали нису само Роми, а и када то раде Роми, они због злоупотребе беде у којој се налазе, одраде најпрљавији, најопаснији, и најмање плаћен део "посла".
Стари дизајн вагона.
Идемо даље:
ЕМВ
Занимљиво, у музеју се могу наћи и средства која и даље саобраћају, на пример, између Ден Хага и Дордрехта.
ЕМВ
Има ту и теретних кола:
Теретни вагони
Полако се приближавамо краљевском плавом возу.
Локомотива краљевског плавог воза.
Унутар воза је све учињено да секраљевској породици путовање учини удобним, и омогући читав низ активности. Примера ради, постојала је и телефонска линија. Жао ми је што ће следећа слика бити лоша, али у лошим условима да приђем, због баријера којима се штите експонати, нисам успео да направим добру слику.
Краљичин купе
А ево и кухиња
Кухиња
Па, канцеларија:
Канцеларија 1
И из другог угла:
Канцеларија 2
Спаваћа соба, вероватно дечија, или за високе чланове владе. Краљевска је била немогућа за фотографисање.
Спаваћа соба
И на крају улаз у два краљевска вагона споља.
Краљевски вагон споља
Има ту још занимљивих, и добро одржаваних експоната.
Парна локомотива
А на перону, један од ресторана, део перона користи као летњу башту.
Перон
А, ево га и отправник, познсћете га по црвеној капи.
Ни један воз не сме да крене док му ја не дам полазак!
Сада идеми у унутрашњост станичне зграде. Прво, унутрашњи део ресторана. Празно је јер је ускоро време затварања.
Ресторан
Идемо у чекаоницу.
Чекаоница
На мердевинама је девојчица, енглескиња, чини ми се да је звезда овог видеа!
Кофери
Ако сте мислили да је прва чекаоница луксузна, погледајте ову:
Лукс чекаоница 1
Лукс чекаоница 2
И да се на крају вратимо одакле смо пошли.
Деца плачу, хоће да остану, како неко може бити тако суров да им затвори музеј у 5 поподне! Ја сабирам утиске, и одушевљење које ме неће проћи данима. Генералне замерке су углавном на мало информација на енглеском, и генерално, занемаривање групе возољубитеља као циљне групе, али уколико је оволико уложено у одржавање експоната и презентацију поставке, то пословно унапређење ка возољубитељима је ситница.

Хвала свим читаоцима на пажњи на сва 4 дела!

недеља, 30. април 2017.


Улазак у позориште и део где је поставка везана за "Оријент експрес".

На овом линку имате 1. део.
На овом линку имате 2. део.

Дакле, управо улазимо у део музеја посвећен "Оријент експресу". Прво да излистамо европски важне градове, и капије градова, оно што је прво место у којем се путник намерник појави када дође у неки град.

Лондон.
Берлин
Беч
Београд
Истанбул.
Реплика агенцијког шалтера за Оријент експрес.
План изградње централне станице у Амстердаму, на за ту сврху изграђеним вештачким острвима.
Улазак у позориште.
И, улазимо унутра да видимо како је то било некада.

Источно од железничке станице.
Главна железничка. Све се мења, она остаје на истом месту.
У друштвима попут Холандског преовлађује минимум здраве логике. Померити железничку станицу значи померити центар града. Данас су на месту солитери, за које би носталгичари рекли гомила стакла и бетона, али на логичном месту, уз најважнију железничку станицу у Холандији.
Мало бољи преглед старе луке.
гхгххг
Стара техника градње, на дрвеним шиповима.
На макети се возови крећу, и то је једино покретно што сам приметио. Приказан је стари метод радње заснован на дрвеним шиповима. Међутим, данас тај начин градње представља проблем, јер неке зграде у Амстердаму тону.
Трамвајски депо, коњушница.

А сада, перон Оријент еспреса.
На перону. Стари, тешки дрвени кофери.


Хајмо крофне, пецива, кафа...


Мапа, куда је ишао Оријент експрес.

Чисто да се зна да нас неко сматра делом Европе и света, и да нас поштује више него што ми поштујемо сами себе. 
Улазак у позориште.


Са супротне стране пролећу шуме, ливаде, поља у црно-белој боји.
А за господу, клопа господска.

Стари улазак у вагон, типа каубојац.
 Излазимо из дела посвећеног "Оријент експресу" и идемо да видимо шта има од старе сигнално сигурносне опреме, и уређаја станичне централизације. И све остало што се чува у кавезима од подивљале дечурлије.
Одељак музеја са кавезима.

Транспорт тенкова.
Макете у већој размери.
Из друге перспективе.
Имаш утисак да су учинили све да ти отежају фотографисање.
Још макета.
Поглед са спрата.
Има и других експоната, који су ту да дочарају атмосферу. 
Парна друмска локомотива..
Где је место трамвају? У железничком музеју.
Идемо даље ка крупним експонатима. Код већине вагона, постоји могућност да се уђе у неки мањи део вагона.
Још један кочијо-вагон, са уласком у купе директно са перона.
Деца излазе из позоришта, и локомотива.
У следећој епизоди, идемо на отворени део музејске поставке.